Ćurčić, Slađana (2021) Strateška autonomija Evropske unije u „postpandemijskom“ svetu — neoklasična realistička perspektiva. In: Rаzvојni prаvci Еvrоpskе uniје nаkоn pаndемiје KОVID 19. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, pp. 169-193. ISBN 978-86-7067-289-5
Text
iipe_postkovid-2021-ch8.pdf - Published Version Download (271kB) |
Abstract
Cilj rada je pokušaj da se primenom određenih elemenata teorije neoklasičnog realizma, analizira koncept strateške autonomije Evropske unije u konvencionalnoj i globalnoj perspektivi, kako bi se utvrdilo da li uočene razlike pružaju projekciju strateške autonomije EU u budućnosti, odnosno u „postpandemijskom“ periodu. Pod konvencionalnim pristupom strateškoj autonomiji, uglavnom se podrazumeva autonomija EU u oblasti bezbednosti i odbrane, dok globalna perspektiva obuhvata i brojna druga područja – od zdravstva do savremenih tehnologija. U metodološkom smislu, rad se bazira na pregledu akademske i stručne literature, analizi relevantnih strateških dokumenata EU i posebno, Nemačke i Francuske, kao i analizi političkog diskursa o strateškoj autоnomiji, odnosno stavova i izjava pojedinačnih predstavnika EU – Visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku i lidera Francuske i Nemačke. Dakle, kako bi se na adekvatan način problematizovalo pitanje strateške autonomije EU u kontekstu pandemije COVID 19, najpre se polazi od akademskih tematizacija konvencionalnog pristupa strateškoj autonomiji. Zatim se strateška autonomija EU, sa fokusom na Zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku (ZBOP) kao njenom ključnom bezbednosnom i odbrambenom elementu, razmatra kroz prizmu strateških kultura Francuske i Nemačke, kao jednog od unutrašnjih elemenata, koji prema neoklasičnom realizmu utiče na formulisanje odgovora na sistemske pritiske. Na kraju se sagledavaju pristupi strateškoj autonomiji pojedinačnih predstavnika EU u kontekstu pandemije COVID 19. Ovaj nivo se odnosi na drugi unutrašnji element – stavove i shvatanja lidera pojedinačnih država o odgovoru na sistemske pritiske. Zaključuje se da različite strateške kulture Nemačke i Francuske, utiču na različit stepen posvećenosti lidera ovih država ostvarivanju strateške autnomije EU, te je Makron veći zagovornik iste od Merkelove. Međutim, analiza zvaničnih stavova predstavnika EU o strateškoj autonomiji EU u kontekstu pandemije, upućuje na izvesnu saglasnost o potrebi sticanja autonomije u brojnim područjima, van tradicionalnog polja bezbednosti i odbrane, što odgovara globalnoj perspektivi strateške autonomije. Stoga se težnja EU ka ostvarivanju šire autonomije, može posmatrati kao odgovor na pandemiju kao sistemski pritisak, koja je upravo pokazala slabosti EU u pojedinim oblastima i zavisnost od drugih aktera. Istovremeno, zajedničko za lidere Francuske i Nemačke, kao i Visokog predstavnika EU, jeste da jačanje bezbednosnih i odbrambenih kapaciteta ostaje važan faktor za globalno pozicioniranje EU u uslovima rastućeg rivalstva velikih sila.
Item Type: | Book Section |
---|---|
Subjects: | H Social Sciences > H Social Sciences (General) J Political Science > JA Political science (General) J Political Science > JZ International relations |
Depositing User: | Mr Petar Milutinović |
Date Deposited: | 14 Nov 2024 14:46 |
Last Modified: | 14 Nov 2024 14:46 |
URI: | http://repo.ies.rs/id/eprint/212 |
Actions (login required)
View Item |